белучки | |
---|---|
بلۏچی Balòci | |
Говори се у | Пакистан, Иран и Авганистан |
Регион | Белуџистан |
Број говорника | 6,3 милиона у Пакистану (попис 2017) 3—5 милиона у Пакистану, Ирану, Авганистану, Персијском заливу и Туркменистану (2011) (недостаје датум) |
индоевропски
| |
белучки стандардни алфабет | |
Званични статус | |
Регулише | Балучка академија, Квета, Пакистан |
Језички кодови | |
ISO 639-2 | bal |
ISO 639-3 | bal – укључујући кодПојединачни кодови: bgp – источнобелучкиbgn – западнобелучкиbcc – качи дијалекат (јужнобелучки)ktl – корошки |
Белучки (Балучки) језик (بلۏچی, Balòci) јесте сјеверозападноирански језик који се првенствено говори у регији Белуџистан, која је подијељена између Пакистана, Ирана и Авганистана. Говори га од 3 до 5 милиона људи. Поред Пакистана, Ирана и Авганистана, говори се и у Оману, арапским државама Персијског залива, Туркменистану, источној Африци и у заједницама дијаспоре у другим дијеловима свијета. Према Брајану Спунеру:
Писменост већине говорника белучког језика није на белучком, него на урду у Пакистану и персијском у Авганистану и Ирану. Чак и сада врло мали број Белуџа чита белучки, у било којој од земаља, иако је писмо на којем је штампано у суштини идентично са персијским и урду.
Претпоставља се да је изворна домовина белучког језика била око средишта каспијске регије.